Moj internet dnevnik
hologram

tracker
eXTReMe Tracker
Blog - svibanj 2013
utorak, svibanj 21, 2013
 

 
 Sva naša nemirna mora sjedinjena
 Na tvom dlanu između krivulja sudbine
 I onih koje smo sami ucrtavali
 Varajući proroke i vještice
 Esencija savršenog trenutka
 Na mojoj donjoj usni
 Kao zrnce soli za život 
 U ovom velikom gradu
 Svemir je razmjestio ulice i kuće
 Moj suigrač iz sjene bacio je kocku 
 Na broj koji dobija ovu noć
 Rasparano tkanje mraka
 Kojim se potajice provlačim
 I izvlačim samo jednu nit
 Parajući jednoličnost paralelnog svijeta 
 Na toplim brdskim izvorima
 Prostireš nam najbistriji ležaj vodom 
 Mirisima poškropljena
 Iza omamljenih kapaka
 Molim zeleno da ne ispire slike
 Molim kožu da otiske tebe ne poravna
 Preklinjem svu sebe da pamtim
 Usporene kretnje tvojih ruku
 Na mojoj raspuštenoj mokroj kosi
 Prste koji jagodicama zapinju
 Za pramen na licu
 Moje usne koje ljube
 Te tvoje ruke što me kupaju
 Poput majke koja vodom krsti
 Svoje tek rođeno dijete
 Tako čista obučena u tvoje plavo
 Na mekanim crvenim tkaninama
 Gibanjima ti kazujem
 Ispod površine
 Ja bez zraka mogu duže
 No što mogu bez tebe.....



 

 


 

hologram @ 23:19 |Komentiraj | Komentari: 18 | Prikaži komentare
četvrtak, svibanj 16, 2013
 


Od tada se svaku noć penjem stepenicama..

Kao da je nestala u vremenskom procijepu
Progutana podznakom crne planine
Soba ispod neba puna ušećerenih jabuka
Rekli su mi priznajući varku
Pisali mi kožom istinu lanom
U njoj na prijestolju od usana
Koje crvenim kapljičasto pršte
Krunom od čipke prstiju okrunjeno
Pucketanjem pletenja dodira dvije ruke
Jutro čeka moje kucanje
Srcem po bijelim plahtama
Moju kosu ispod tvog lica
Tvoju ruku na mom pupku
Ispod jastuka sakrivene
Pobjede bez slave
Mirišu na Mademoselle
Gdje sada stanuje ta slika?
Na vrhu tornja koljena klecaju visinom
Bezdan nevidljivog dna
Srebrnim koncem
Za svijetlo zavezan zadnjom stepenicom
Bit će silazak u drvorede buđenja
Otvorenih očiju na zidu
Preko puta sna
Jutro je bez tebe 
Istrčalo u dan
I poljubilo Seinu.                                              

 

 

 

 



 
 

hologram @ 21:44 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
subota, svibanj 11, 2013
 

 

 Imali smo noć i njene potomke
 U sklopljenom paktu s mrakom
 Na visokim prozorima disao si moje čežnje
 A ja sam njedrima zavodila  
 Nijeme krovove tvojih dvora
 Na raskršću Jesenjinove s ostatkom grada
 Dojila gladne i zavodljive nemire 
 Po kutovima tvoga jedrog tijela
 Sa zlatnom omčom dodira na vratu
 Ukradenog glasa u sobi za šaputanja
 Ljubavne igre u predaji bespomoćno su
 Tajnom rukom objesno okivane
 Jedino milo moje,ukleta tobom
 Hvatam svjetlo s visoke kule na tvom zidu
 Ispijam crveno i mirisima tamjana
 Utiskujem trenutak u ništavilu
 Moje prolaznosti iznad tvoje zarobljene duge
 S druge strane tvoje ulice
 Grad je što pogledom svjetlima boli
 Koracima koji me prate i stepenicom
 Na kojoj zlokobno posrćem posljednji put
 A da to ne znam
 Ne plašim se apokalipse i svilenog šala
 Ne čujem harmonije tugaljivih molova
 Već vlastitu krv u kojoj ti riječima tutnjiš

 

 Nemamo dovoljno ljubavi da te pokažem Suncu
 
 Da sam još jednom imala djelić zraka
 Svojim rukama oko tebe spojiti krug
 Da sam usnama mogla slomiti tišinu
 Te noći kada si mi ljubio oči
 Nisam ti rekla
 Prešutjela sam
 Da sam najsretnija žena darovana tobom.


                                           


 



 

 

hologram @ 11:49 |Komentiraj | Komentari: 16 | Prikaži komentare
petak, svibanj 3, 2013
 

 

 



 

 

 

 

hologram @ 21:58 |Komentiraj | Komentari: 16 | Prikaži komentare